Педагошки факултет у Сомбору
Историја школовања учитеља у Сомбору — од Мразовићеве „Норме“ (1778) до данашњег универзитетског факултета
Педагошки факултет у Сомбору је најстарија установа за образовање учитеља код Срба и једна од најстаријих школа те врсте у Европи. Њена традиција траје од 1778. године, када је Аврам Мразовић у Сомбору основао „Норму“ — течај за оспособљавање учитеља. Од тада, кроз готово два и по века, установа је мењала имена и облике, али је остала са истом мисијом: школовање учитеља за српски народ.
Норма и Препарандија — почеци учитељског школовања
Крајем 18. века, у доба просветитељских реформи Марије Терезије и Јосифа II, млади Сомборац Аврам Мразовић, који је у Бечу завршио филозофију и педагогију и похађао курс за управитеље основних школа по Фелбигеровом методу, вратио се у родни град са идејом да унапреди образовање српских учитеља.
1. маја 1778. године основао је у Сомбору „Норму“ — најпре тромесечни, а од јесени исте године двогодишњи течај за стручно оспособљавање учитеља. Кандидати за учитеље, названи „препаранди“ или „нормалисти“, долазили су углавном из Бачке и Барање.
Мразовићева школа била је толико успешна да је постала образац за друге школе у округу. Захваљујући њој, Сомбор је постао један од најважнијих центара српске просвете у Хабзбуршкој монархији.
Почетком 19. века учитељско школовање се на кратко сели: на предлог Уроша Несторовића, цар је 1811. одобрио укидање нормалних течајева, па је 1812. године у Сентандреји основан Краљевски педагогијум народа илирског — прва српска Препарандија. Међутим, већ 1816. године, само четири године касније, школа је пресељена у Сомбор и смештена у здање Мразовићеве „Норме“, где ће остати наредних осам деценија.
Зграда Препарандије
Стара, скромна зграда „Норме“ временом је постала претесна за растућу школу. Захваљујући патријарху Георгију Бранковићу (1830–1907), који је од 1862. до 1871. године био управитељ школе пре него што је изабран за српског патријарха, подигнута је нова, репрезентативна зграда Препарандије.
Градња
Зграда је подигнута 1894–1895. године у неоренесансном стилу, о трошку патријарха Бранковића. Одликује се препознатљивим полукружним угаоним прочељем и основом у облику слова L.
Донација
Патријарх Бранковић је 1897. године зграду званично поклонио школи. Настава се у њој одржавала све до 1948. године.
Културно наслеђе
Зграда је 1969. проглашена заштићеним спомеником културе. После обнове 2010. у њој су смештени галерија, музеј учитељства и библиотека са преко 4.000 наслова из 17–19. века, а 2016. је враћена Српској православној цркви.
Хронологија — од Норме до факултета
Аврам Мразовић оснива „Норму“ у Сомбору — почетак организованог школовања учитеља код Срба.
По предлогу Уроша Несторовића оснива се Краљевски педагогијум народа илирског (Препарандија) у Сентандреји.
Препарандија се сели у Сомбор и смешта у зграду Мразовићеве „Норме“.
Управитељ школе је Георгије Бранковић, каснији патријарх српски.
Гради се нова зграда Препарандије у неоренесансном стилу, о трошку патријарха Бранковића.
Патријарх Георгије Бранковић свечано поклања нову зграду школи.
Настава се сели из старе зграде Препарандије, у складу с послератном реорганизацијом школства.
Подиже се нова зграда, замишљена као школа са вежбаоницом и домом ученика — данашње седиште факултета.
Учитељска школа прераста у Педагошку академију (у периоду 1973–1993. носила је име „Жарко Зрењанин“).
Педагошка академија прераста у Учитељски факултет, у саставу Универзитета у Новом Саду.
Због увођења нових студијских смерова, Учитељски факултет мења назив у Педагошки факултет.
Историјска зграда Препарандије враћена је Српској православној цркви.
Обележено 245 година од оснивања „Норме“ и континуираног образовања учитеља у Сомбору.
Развој сомборског школства кроз векове
Учитељска школа није настала у празном простору — Сомбор је имао дугу образовну традицију и пре 1778. године:
| Период | Догађај |
|---|---|
| 1717. | Забележена прва православна школа у Сомбору |
| 1722. | Основана фрањевачка школа |
| 1759. | Православна црквена општина оснива граматикалну школу |
| 1763–1785. | Градска граматикална школа под управом градског Магистрата |
| 1840. | Отварају се конфесионалне више реалне школе |
| 1869. | Покренута „варошка нижа гимназија“ |
| 1872. | Основана Државна гимназија у Сомбору |
| 1875–1888. | Отварају се девојачке, занатске и трговачке школе |
У другој половини 20. века, посебно у периоду 1945–1990, сомборско школство се нагло шири — град добија седам основних и више средњих школа, док учитељска традиција прераста у високошколску установу. Оснивањем Учитељског факултета 1993. године Сомбор по први пут у својој историји постаје и факултетски град.
Педагошки факултет данас
Педагошки факултет у Сомбору данас је саставна јединица Универзитета у Новом Саду. Поред учитеља, факултет школује и васпитаче и библиотекаре, а развија и програме дигиталног образовања — на основним, мастер и докторским студијама.
Амфитеатар Исидоре Секулић
Најзначајнија сала факултета носи име српске књижевнице Исидоре Секулић, некадашње ученице сомборске Препарандије.
Мала, блиска заједница
Факултет броји неколико стотина студената, што омогућава близак однос између студената и наставника.
Непрекинута традиција
Са скоро два и по века рада, установа остаје симбол континуитета српске просвете од доба Аврама Мразовића до данас.
За два и по века постојања, сомборска учитељска школа дала је хиљаде учитеља свим крајевима српског језичког подручја, а њени професори били су аутори низа уџбеника — од првих буквара до савремених уџбеника педагогике.